mesàrica

im. ž. G mesàricē; mn. N mesàrice, G mesàrīcā obrtnica koja obrađuje i prodaje meso

mesàričin

prid. G mesàričina; ž. mesàričina, s. mesàričino koji pripada mesarici

mesárov

prid. G mesárova; ž. mesárova, s. mesárovo usp. mesarev

mèsārskī

prid. G mèsārskōg(a); ž. mèsārskā, s. mèsārskō koji se odnosi na mesare

mèsija

im. m. G mèsijē rel. 1. pomazanjem ustoličeni kralj kao Božji izabranik; sin. (pomazanik) 2. (Mèsija) jedno od imena Isusa Krista kojim se naglašuje njegova uloga spašavanja čovjeka; sin. Spasitelj v. pod spasitelj

mèsīng

im. m. G mèsīnga kem. slitina bakra i cinka

mèsnat

prid. G mèsnata; odr. mèsnatī, G mèsnatōg(a); ž. mèsnata, s. mèsnato; komp. mesnàtijī 1. koji ima mnogo mesa [mesnata slanina] 2. pren. koji ima debeli sloj tkiva nalik na meso [mesnati plodovi; mesnato lišće]

mȇsnī

prid. G mȇsnōg(a); ž. mȇsnā, s. mȇsnō 1. koji se odnosi na meso [mesna industrija] 2. koji je od mesa [~ doručak; ~ narezak]

mésnica

im. ž. G mésnicē; mn. N mésnice, G mésnīcā prodavaonica u kojoj se prodaje meso i mesne prerađevine

mȇso

im. s. G mȇsa; mn. N mȇsa, G mȇ 1. mišićno tkivo čovjeka i nekih životinja između kože i kostiju 2. dijelovi tijela životinja pripremljeni kao hrana [mljeveno ~; riblje ~] 3. pren. mekano i sočno tkivo oko koštice voća [~ breskve] ♦ od krvi i mesa, usp. krv; topovsko ~ vojnici koji se šalju na ratište da poginu

mȅsojēd

im. m. G mȅsojēda; mn. N mȅsojēdi, G mȅsojēdā v. mesožder

mȅsopūsnī

prid. G mȅsopūsnōg(a); ž. mȅsopūsnā, s. mȅsopūsnō koji se odnosi na mesopust; sin. fašnički pokr., razg.

mȅsopūst

im. m. G mȅsopūsta; mn. N mȅsopūsti, G mȅsopūstā vrijeme pučkih svečanosti i maskiranja od Badnjaka do korizme; sin. fašnik pokr., razg.

mȅsoždēr

im. m. G mȅsoždēra; mn. N mȅsoždēri, G mȅsoždērā zool. 1. mn. skupina organizama koji se hrane pretežno mesom 2. pripadnik istoimene skupine; sin. (mesojed)

mȅsoždērka

im. ž. G mȅsoždērkē, DL mȅsoždērki; mn. N mȅsoždērke, G mȅsoždērkā/mȅsoždērkī bot. 1. mn. skupina biljaka koje imaju organe za hvatanje i probavu malih životinja 2. pripadnica istoimene skupine

mȅsti

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. mètem, 3. l. mn. mètū, imp. mèti, aor. mètoh, imperf. mètijāh/mètāh, prid. r. mȅo, prid. t. mèten, pril. s. mètūći 1. čistiti kakav prostor metlom ili sličnim pomagalom [~ dvorište; ~ hodnik] 2. 3. l. pren. jako puhati udarajući o tlo [Snijeg mete.; Vjetar mete.]

mèstik

im. m. G mèstika, V mȅstiče; mn. N mèstici, G mȅstīkā mješanac bijelca i Indijanca

meškòljiti se

gl. nesvrš. povr. prez. 1. l. jd. mèškoljīm se, 3. l. mn. mèškoljē se, imp. meškòlji se, aor. meškòljih se, imperf. mèškoljāh se, prid. r. meškòljio se micati se na mjestu zbog nervoze, neugode ili neudobnosti

méta

im. ž. G métē; mn. N méte, G métā 1. v. cilj 2. ploča s koncentričnim krugovima koju treba pogoditi strelicom ♦ biti na meti biti izložen napadima, biti izložen opasnosti (kritici)

metabolìzam

im. m. G metabolìzma biol. svi biokemijski procesi u organizmu u kojima se razgrađuju ili sintetiziraju biološki važni spojevi

metafìzičār

im. m. G metafìzičāra, V metafìzičāru/metafìzičāre; mn. N metafìzičāri, G metafìzičārā stručnjak koji se bavi metafizikom

metafìzičārev

prid. G metafìzičāreva; ž. metafìzičāreva, s. metafìzičārevo koji pripada metafizičaru; sin. metafizičarov

metafìzičārka

im. ž. G metafìzičārkē, DL metafìzičārki; mn. N metafìzičārke, G metafìzičārkā/metafìzičārkī stručnjakinja koja se bavi metafizikom

metafìzičārov

prid. G metafìzičārova; ž. metafìzičārova, s. metafìzičārovo usp. metafizičarev

metafìzičkī

prid. G metafìzičkōg(a); ž. metafìzičkā, s. metafìzičkō koji se odnosi na metafizičare i metafiziku [metafizičko pitanje]

metafìzika

im. ž. G metafìzikē, DL metafìzici fil. grana filozofije koja se bavi prvim načelima, načelima stvarnosti koja nadilaze ona u bilo kojoj znanosti

metàfora

im. ž. G metàforē; mn. N metàfore, G metàfōrā knjiž. stilska figura koja se temelji na prenošenju značenja po sličnosti, skraćena poredba u kojoj se značenje jedne riječi zamjenjuje značenjem druge riječi

metafòričan

prid. G metafòrična; odr. metafòričnī, G metafòričnōg(a); ž. metafòrična, s. metafòrično; komp. metaforìčnijī koji je pun metafora, koji ima preneseno značenje; sin. slikovit pren.

mȅtak

im. m. G mȅtka; mn. N mȅtci, G mȅtākā vojn. streljivo koje se sastoji od čahure s barutom i upaljačem [puščani ~] ♦ brz kao ~ veoma brz; izjuriti (izletjeti) kao ~ izjuriti što je brže moguće; naglo izletjeti

mètāl

im. m. G metála; mn. N metáli, G metálā v. kovina

mètālan

prid. G mètālnōg(a); odr. mètālnī, G mètālnōg(a); ž. mètālna, s. mètālno koji je poput onoga koji proizvodi kovinski predmet [~ zvuk]

mètālnī

prid. G mètālnōg(a); ž. mètālnā, s. mètālnō v. kovinski

mȅtalofōn

im. m. G mȅtalofōna; mn. N mȅtalofōni, G mȅtalofōnā glazb. udaraljkaško glazbalo koje se sastoji od niza kovinskih pločica različite duljine

metalùrgija

im. ž. G metalùrgijē gosp. proizvodnja i obradba kovina [crna ~]

metàlurškī

prid. G metàlurškōg(a); ž. metàlurškā, s. metàlurškō koji se odnosi na metalurgiju

metamorfóza

im. ž. G metamorfózē 1. v. preobrazba 2. bot. preoblikovanje biljnih organa; sin. preobrazba 3. zool. niz promjena koje se događaju prelaskom nekih organizama iz oblika ličinke u odraslu životinju; sin. preobrazba

mètān

im. m. G metána kem. najjednostavniji ugljikovodik i organski spoj, bezbojni zapaljivi plin bez mirisa koji se nalazi u močvarama i u vulkanskim plinovima, glavni je sastojak prirodnoga plina

metànōl

im. m. G metanóla kem. najjednostavniji alkohol, bezbojna otrovna tekućina koja se upotrebljava u kemijskoj industriji; sin. metilni alkohol v. pod alkohol

mȅtar

im. m. G mȅtra, I mȅtrom; mn. N mȅtri, G mȅtārā 1. fiz. osnovna mjerna jedinica za duljinu (m)  četvorni/kvadratni ~ osnovna mjerna jedinica za površinu (m²); kubni ~ mjerna jedinica za obujam (m³); sin. kubik razg. 2. mjerilo kojim se mjeri duljina [krojački ~; stolarski ~] 3. knjiž. mjera ritma stiha ♦ ~ i žilet jako nizak, niska rasta

metastáza

im. ž. G metastázē; mn. N metastáze, G metastázā med. širenje bolesnih stanica iz mjesta nastanka u druga tkiva i organe krvlju i limfom

metàteza

im. ž. G metàtezē jez. glasovna promjena u kojoj dolazi do premještanja glasova i glasovnih skupina

mètati

gl. nesvrš. prijel. prez. 1. l. jd. mȅćēm, 3. l. mn. mȅćū, imp. mèći, aor. mètah, imperf. mȅtāh, prid. r. mètao, prid. t. mȅtān razg. v. stavljati

metèōr

im. m. G meteóra, I meteórom; mn. N meteóri, G meteórā astr. malo nebesko tijelo u Sunčevu sustavu koje u Zemljinoj atmosferi izgara i ostavlja svijetli trag ♦ zablistati (pojaviti se i sl.) kao ~ steći iznenadnu slavu (ugled), naglo se proslaviti

meteòrīt

im. m. G meteoríta; mn. N meteoríti, G meteorítā astr. meteor koji je pao na površinu Zemlje jer nije izgorio u atmosferi

meteoròlog

im. m. G meteoròloga, V meteoròlože; mn. N meteoròlozi, G meteoròlōgā stručnjak koji se bavi meteorologijom, koji prati stanje u atmosferi i predviđa vremenske promjene

meteorològija

im. ž. G meteorològijē znanost koja proučava stanje u atmosferi i pojave koje se u njoj događaju

meteoròloginja

im. ž. G meteoròloginjē; mn. N meteoròloginje, G meteoròlogīnjā stručnjakinja koja se bavi meteorologijom, koja prati stanje u atmosferi i predviđa vremenske promjene

meteoròloškī

prid. G meteoròloškōg(a); ž. meteoròloškā, s. meteoròloškō koji se odnosi na meteorologe i meteorologiju

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
Školska knjiga